IV. KORIZMENA NEDJELJA

U ono vrijeme: Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju. Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: »Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.« Nato im Isus kaza ovu prispodobu: »Čovjek neki imao dva sina. Mlađi reče ocu: ’Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.’ I razdijeli im imanje. Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno. Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati. Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje. Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao. Došavši k sebi, reče: ’Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi! Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: ’Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.’ Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. A sin će mu: ’Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.’ A otac reče slugama: ’Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge! Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!’ I stadoše se veseliti. A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to. A ovaj će mu: ’Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.’ A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati. A on će ocu: ’Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim. A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.’ Nato će mu otac: ’Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje – tvoje je. No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!’«

Lk 15, 1-3.11-32

U ovome evanđelju Isus priča prispodobu o izgubljenom sinu, o grešniku koji nas je iznevjerio. Prvotno tu prispodobu namjenjuje farizejima i pismoznancima a u konačnici i svima nama. Isus nam kroz prispodobu želi pojasniti kako se trebamo odnositi prema takozvanim javnim grešnicima. Pokazuje nam svojim primjerom u odnosu sa carinicima i grešnicima kad ih prima u svoje društvo, ne samo da ih prima, nego dolazi i druži se s njima.
Tako u ovoj prispodobi Isus govori o ocu i o dva sina. Mlađi sin koji je spazio da od oca može puno tražiti i da će to i dobiti, i stariji sin koji vjeruje svome ocu i ostaje uz njega. Na zahtjev mlađega sina otac im raspodjeljuje imanje, jednak dio i mlađem i starijem.
Mlađi sin pun samopouzdanja uzima svoje stvari i odlazi, misleći da mu je bolje samom i da će sa tim novcem kojeg je dobio nešto postići. Naravno kako je mlad i neiskusan ubrzo zapada u grijeh koji ga sve više povlači ka dnu, i kada je sva svoja dobra potrošio, shvatio je da nema nikoga. Niti jednog od onih prijatelja koji su bili s njim samo iz koristi. Kako nije mogao sebi priznati svoju pogrešku, sve pokušava samo kako bi popravio stvar. Počinje čuvati svinje, što je za Židova nešto najgore jer su svinje za njih nečiste životinje. Toliko nisko je pao da je želio jesti rogače kojima su se svinje hranile.
Kada je osjetio glad i muku priznaje sebi da je pogriješio. Shvaća što znači imati oca; a on ga je iznevjerio. Shvaća da otac nije samo prijatelj nego i više od toga. Zato ne odlazi kod jednog od onih prijatelja s kojima je pio i zabavljao se, nego odlazi k ocu i priznaje mu svoje grijehe.
Milosrdni otac ga dočekuje raširenih ruku. Nije otac razmišljao o tome što će drugi reći, nije ga bilo stid zagrliti i primiti ga natrag u kuću. Bilo mu je drago što se sin vratio i što je naučio cijeniti ono bitno, cijeniti svoje bližnje, a bogatstvo, ono je prolazno, kako dođe tako i ode. Stariji sin opravdano sumnja u bratovo kajanje i strah ga je da brat nije došao samo da bi se opet okoristio očevim bogatstvom. Stoga prigovara ocu što ga je primio i ne želi ući na slavlje. No otac ga smiruje i poziva ga da se proveseli s njima, jer niti jedno bogatstvo nije vrijedno kao obiteljsko zajedništvo, kao obitelj.
Zato nemojmo odbacivati bližnje zbog njihovih grijeha, nego naprotiv primimo ih u svoje društvo. Ne samo to,  idimo k njima, družimo se s njima. Svi smo grešni i svi trebamo bližnjega koji će nas dočekati raširenih ruku.

Za kraj stavljam prigodnu molitvu sv. Augustina, upravo o pronalasku milosrdnog Oca: 

Molitva zahvale za pronalazak Boga nakon dugog traženja

“Kasno sam te uzljubio, ljepoto tako stara i tako nova, kasno sam te uzljubio! A eto, ti si bio u meni, a ja izvan sebe. Ondje sam te tražio nasrćući na ta lijepa biča koja si stvorio, ja rugoba. Ti si bio sa mnom, a ja nisam bio s tobom. Mene su daleko od tebe držale one stvari koje ne bi postojale kad ne bi bile u tebi. Zvao si me i vikao, probio si moju gluhoću, zabljesnuo si, sijevnuo si i rastjerao moju sljepoću, prosuo si miomiris, a ja sam ga upio da uzdišem za tobom, okusio sam ga pa gladujem i žeđam, dotakao si me, i zato gorim za tvojim mirom.”

                                                                                                               fra Dorian Džaja             


Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *