Lokacija:
Franjevačka 1
Koprivnica 48000
Tel:  048/642-160

DOGAĐANJA U ŽUPI

Martina pošta

Hitova: 291
Zvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivna
 

Marta otvori poštanski sandučić i ugleda pismo. Promotri ga dobro i ne htjede otvoriti, a jako ju je privlačilo. Na omotnici nije bilo adrese ni poštanske marke, bilo je samo njezino ime.

U pismu je pisalo:

- Draga moja Marta, u subotu prolazim tvojim krajem. Posjetit ću te. S ljubavlju, Isus.

Ruke su joj drhtale dok je pismo odlagala na stol.

- Zašto Gospodin dolazi meni u posjet? Nisam ni po čemu posebna, nemam ništa čime bih ga počastila.

Razmišljajući tako, Marta je prebirala po praznim policama svoje oskudne ostave.

- Moram kupiti malo kruha i još poneku sitnicu.

Ogrne kaput i pođe u trgovinu. Kupila je pola kruha, malo salame i jedno mlijeko. Potrošila je 30 kuna s kojima je trebala izdržati do ponedjeljka. Sa svojom skromnom zalihom vraćala se kući kad začuje glasove:

- Oprostite, gospođo, možete li nam pomoći? Gospođo?

Marta je, međutim, bila toliko zauzeta brigom za večeru da nije ni pogledala siromaha i njegovu ženu koji su bili pod trijemom.

- Vidite, gospođo, nezaposlen sam, a moja žena i ja izbačeni smo na ulicu. Hladno je, a i jako smo gladni. Ali ako ne možete pomoći, mi smo vam svejedno zahvalni.

Marta ih sada pomno pogleda i pomisli da bi oni sebi našli posla kad bi htjeli raditi.

- Rado bih vam pomogla, ali i sama sam siromašna. Ovih par zalogaja je sve što imam. Osim toga, večeras imam važnoga gosta, pa ga želim počastiti.

- Da, gospođo, razumijem vas, i svejedno Vam zahvaljujem, reče čovjek, zagrli svoju ženu i oni pođoše svojim putem. Dok su se udaljavali, Marta osjeti neku bol u srcu.

- Pričekajte, gospodine!

Njih dvoje se zaustaviše, a Marta potrča za njima.

- Uzmite ovo malo hrane! Ja ću svome gostu već nešto pripremiti... Dade im vrećicu s kruhom i salamom.

- Hvala, gospođo, puno Vam hvala, reče žena, a Marta pogleda njezine ruke koje su drhtale od studeni.

- Imam još jedan stari kaput kod kuće, uzmite ovaj da se ne smrznete, reče Marta, otkopča kaput, skide ga i zaogrnu staricu. Zatim žurno krene svojoj kući, jer joj je bilo jako hladno.

- Eto, nemam ništa čime bih počastila Gospodina kada dođe, pomisli tražeći ključ da što prije uđe u kuću. U zadnji čas spazi drugo pismo u pretincu.

- Baš čudno, poštar nikad ne dolazi dvaput u istom danu.

Uze omotnicu i otvori:

- Draga Marto, jako sam zadovoljan što sam te vidio, hvala ti za slasnu večeru i za kaput. S ljubavlju, Isus.

Bilo je hladno, ali Marta to uopće nije osjećala.

Danas bi i ti mogao dobiti pismo.

Bruno Ferrero