DUHOVNA PRIČA

Čavli

Dječak je imao vrlo nagal karakter. Jednog dana njegov mu je otac dao vrećicu čavala i rekao: „Svaki put kad izgubiš kontrolu nad sobom, zabij jedan čavao u ogradu.”

Prvoga dana ograda je već bila puna čavala. Nakon tjedan dana dječak je shvatio da je lakše obuzdati gnjev nego zabijati nove čavle. Iz dana u dan udaraca je bilo sve manje.

Na kraju je došao dan kad se nijednom nije razljutio.

Tada mu je otac rekao: „Od danas, svaki put kada se uspiješ suzdržati, možeš izvaditi jedan čavao.”

Prolazili su dani i došao je trenutak kada u ogradi više nije ostao nijedan čavao.

Otac je uzeo sina za ruku, odveo ga do ograde i rekao: „Dobro si učinio. Ali pogledaj – koliko je rupa ostalo u stupovima. Oni nikada više neće biti isti.

Tako je i s ljudima. Kada nekome kažeš nešto loše, ostaje trag – baš kao ove rupe. I nije važno koliko se puta poslije ispričaš – ožiljak ostaje.”

Riječi imaju snagu. Mogu raniti dublje od bilo čega drugoga.